sena moje proshlosti
Ponovo sam sama sa sobom...Posle nekog duzeg wremena...Iskreno, prija
mi da ponekad budem sama, onda mogu i da se oswrnem oko sebe, da
pogledam koji ljudi su mi bliski, koji ne. Mogu da vidim kome je zaista
stalo do mene, a kome ne.
Pre godinu dana imala sam wishe nego shto sam trazila, mislim na drushtvo, a gde je to sada? Mozda se ponekad okrene telefon, chisto da bi se chuli, ponekad ih sretnem na Kalishu, u Knezu...Tako blizu, a tako daleko...
Werowatno sam ja kriwa za taj raspad...Prestala sam da izlazim sa celom ekipom, retko se chula sa njima. Ali nisam mogla vishe. Nehsto je puklo, i to onog momenta kad su pochela ogowaranja. Ja sam prestala da izlazim kada je "DJ" Calypso pocheo da me pljuje. A ja sam mu toliko werowala. Danas ga i ne pogledam kada se sretnem sa njim na ulici. Necu ni da mu se jawim. Izigrao je moje powerenje, moju iskrenost, i sada je kasno da se bilo shta isprawi. Nadam se da nam se putevi wishe nikada nece ukrstiti.
Setih se Paje, tog malog ludaka koga sam nenormalno poshtowala i wolela. Postao mi je weoma slichan u nekim stwarima negde pred kraj druzenja. Zato i nisam mogla da budem blizu njega, htela sam da se promenim, da budem drugachija. Mislila sam da ce me to drushtwo promeniti. A ustwari promenila sam ja njih. Neswesno. I znam da mi nece werowati kada budu prochitali owo. Niko ne weruje da je postao gori kada mu se to kaze.
Danilo je wec posebna pricha. I njega sam wolela, a stalno me je odbijao od sebe. Ne znam zashto, ali nekada sam wolela da budem u njegowoj blizini. Iako mi sada to puno nedostaje, ponekad ne mogu, teshko mi je. Plashim se proshlosti.
Tijana, ona nasha mala beba, ona je odrasla...Mozda ipak josh nije trebalo da odraste. Lepshe je kad si dete, kada te swi tako gledaju. Sladje je, umiljatije. A opet, teshko je, niko te ne shwata ozbiljno dok ne pustish suzu...Kome li je werowala kada njoj niko nije? Sada je jacha, zaista se bori za sebe.
Tamara je prebrzo odrasla. Plashila sam se da ne bude kao ja u nekim stwarima. A jeste. Ipak sam loshe uticala na swe. Trebalo je da cutim kada sam htela neshto da kazem.
Liki, osoba koja je uwek bila tu za mene. Hvala ti. Ne znam da li sam u ikada rekla shta osecam prema njemu. Wolela sam ga, ali istinski. I sad ga wolim, ali kao brata. I uwek cu ga woleti i drzati kraj sebe. Ispada da mi je on jedini bio prawi prijatelj.
Mnogi su josh bili u tom drushtwu, ali nema potrebe da ishem o njima. Oni su ostali isti. Nisu se nikada menjali. Ostali su werni sebi i swojim snowima. Bar toliko da se razlika na njima ne widi. A swe ih wolim i uwek sam ih wolela. I pomenute, i nepomenute. I da, uwek cu ih woleti.
Pre godinu dana imala sam wishe nego shto sam trazila, mislim na drushtvo, a gde je to sada? Mozda se ponekad okrene telefon, chisto da bi se chuli, ponekad ih sretnem na Kalishu, u Knezu...Tako blizu, a tako daleko...
Werowatno sam ja kriwa za taj raspad...Prestala sam da izlazim sa celom ekipom, retko se chula sa njima. Ali nisam mogla vishe. Nehsto je puklo, i to onog momenta kad su pochela ogowaranja. Ja sam prestala da izlazim kada je "DJ" Calypso pocheo da me pljuje. A ja sam mu toliko werowala. Danas ga i ne pogledam kada se sretnem sa njim na ulici. Necu ni da mu se jawim. Izigrao je moje powerenje, moju iskrenost, i sada je kasno da se bilo shta isprawi. Nadam se da nam se putevi wishe nikada nece ukrstiti.
Setih se Paje, tog malog ludaka koga sam nenormalno poshtowala i wolela. Postao mi je weoma slichan u nekim stwarima negde pred kraj druzenja. Zato i nisam mogla da budem blizu njega, htela sam da se promenim, da budem drugachija. Mislila sam da ce me to drushtwo promeniti. A ustwari promenila sam ja njih. Neswesno. I znam da mi nece werowati kada budu prochitali owo. Niko ne weruje da je postao gori kada mu se to kaze.
Danilo je wec posebna pricha. I njega sam wolela, a stalno me je odbijao od sebe. Ne znam zashto, ali nekada sam wolela da budem u njegowoj blizini. Iako mi sada to puno nedostaje, ponekad ne mogu, teshko mi je. Plashim se proshlosti.
Tijana, ona nasha mala beba, ona je odrasla...Mozda ipak josh nije trebalo da odraste. Lepshe je kad si dete, kada te swi tako gledaju. Sladje je, umiljatije. A opet, teshko je, niko te ne shwata ozbiljno dok ne pustish suzu...Kome li je werowala kada njoj niko nije? Sada je jacha, zaista se bori za sebe.
Tamara je prebrzo odrasla. Plashila sam se da ne bude kao ja u nekim stwarima. A jeste. Ipak sam loshe uticala na swe. Trebalo je da cutim kada sam htela neshto da kazem.
Liki, osoba koja je uwek bila tu za mene. Hvala ti. Ne znam da li sam u ikada rekla shta osecam prema njemu. Wolela sam ga, ali istinski. I sad ga wolim, ali kao brata. I uwek cu ga woleti i drzati kraj sebe. Ispada da mi je on jedini bio prawi prijatelj.
Mnogi su josh bili u tom drushtwu, ali nema potrebe da ishem o njima. Oni su ostali isti. Nisu se nikada menjali. Ostali su werni sebi i swojim snowima. Bar toliko da se razlika na njima ne widi. A swe ih wolim i uwek sam ih wolela. I pomenute, i nepomenute. I da, uwek cu ih woleti.
2 Коментари |
0 Трекбекови