ЗВЕЗДАНИ ГРАДОВИ

Kazu da postoji jedan mali swet...daleko od ochiju realnosti i surowog sweta odraslih u kome ziwimo. Wolela bih da widim taj swet poslednji put u swom dechijem traganju za ziwotom. Ne swidja mi se swet odraslih. Puno nerwoze, patnje, grize sawesti. Zashto ne moze i taj swet da bude chist kao i dechiji? Kazu, da kada napunish 18 godina, postajesh odrasla osoba. Moze li odrasla osoba da bude dete? Ili je ipak potpuno protiw moralnih nachela da i dete ima dete? Da li je zabranjeno gledati crtace kada odrastesh? Znam da se tada oduzima sloboda choweku... Swaki njegow san brzo pada u zaboraw, postaje mrachna mrlja na snezno belom papiru. Ne zelim da odrastem... U poslednje wreme polako pochinje da me pobedjuje strah od odrastanja. Ne mogu wishe da se borim. Znam, reci cete mi da je swe to normalno, da nije tako loshe biti odrastao. Ali, da li zaista mislite tako? Koliko stwari iz detinjstwa wam nedostaje? mozete li ih nabrojiti na prste? Kladim se da ne mozete... Zeleci da odrastete, da dobijete prawo glasa, da was swi chuju, izgubili ste detinjstwo. Izgubili ste slobodu... Glas wam je bio jachi kada ste bili dete. Decu swi chuju, samo ne na prawi nachin... Koliko puta ste u ziwotu posmislili "Kada ja odrastem, moje dete ce to dobiti...", "kada ja odrastem, uwek cu slushati swoje dete...". Budite iskreni, koliko je to istina? Kada odrastemo, postajemo isti kao i oni koji su nam branili, za koje smo mislili da nas nisu chuli. I sami znate... Znam...Postajem deo parade poslednjeg dechjeg marsha. I, za razliku od mnogih, meni je zao...Zelim da ostanem dete...Zelim da uziwam u chistom swetu...Smejte se, slobodno. Ali, meni su moji mali roze chupawi chupawci sa buljawim okicama weci prijatelji nego shto cete wi ikada naci u swom ziwotu... Znam da sam u prawu. Znate i wi. Moje je samo da zawrshim marsh, nowi tek treba da pochnem...Kako ste wi pocheli swoj?