Издаја
Сваки сан престане... Неки полако, неки брзо. А мој сан се само прекинуо. Чак се није ни завршио...
Сви имамо пријатеље. Али, да ли су нам сви они заиста прави пријатељи?
Мени су говорили да је прави пријатељ онај који је уз тебе када год ти је лоше, када не знаш шта ћеш са животом...
А таквих људи је око мене било много. Превише.
А онда сам после много борби са самом собом и тешким животним путевима пуних трнја, оштрог камења и чврстих зидова, створила слику свог најбољег пријатеља, правог пријатеља.
То није било ко. То је особа коју волиш сваког момента свог живота. То је особа која може осетити твоју бол или радост сваки пут, ма колико били удаљени једно од другог. И излечи ти и најдубље ране срца само својим присуством. Прави пријатељ је ту да ти каже истину, ма колико она болела. Ту је да би те загрлио када ти је најтеже иако ти покушаваш да искалиш сву своју бол и бес на њему. Да ти каже по неку лепу реч, неки комплимент. И да те изненади неким лепим гестом...И никада, али НИКАДА не би причао о теби иза твојих леђа. Рекао би ти све у лице...
Да, можда изгледа као особа са којом би провела цео свој живот... Али, не... Није...
То је само прави пријатељ...
У мом животу постојала је таква особа... Некада давно...
Док није изговорио речи које су проболе моје срце оштрицом зарђалог ножа... Моја крв је сада отрована његовим речима... Лека нема, а бол је јачи и продорнији од било ког другог бола... Те змије отровнице, те подле речи, изговорене од особе којој сам веровала никада неће побећи... Заувек ће ме подсећати на рану у срцу...
Али једном сам се опекла. Два пута се нећу играти са ватром...
А можда је ипак требало да верујем Милошевим речима...
"Пут је тежак онолико колико нама треба да ојачамо. У животу те нико неће поштедети препрека нити обавеза које си сама себи наметнула. Научи да живиш са тим или изгуби рат. Битка је већ готова, а ти излазиш као победник. Но, рат је тај који треба да те брине... И људи који се боре против тебе... Сама си их бирала, сама их и отерај... Само прави пријатељи остаће увек уз тебе, па чак и кад их будеш терала..."
заиста си ме изненадила овим текстом...
не знам шта да кажем...
не могу да верујем у то што кажеш да су те те речи погодиле толико...
да ли заиста мислиш да је прави пријатељ то што си написала?
ако је тако, добро размисли коме верујеш и шта причаш.
Аутор Немања Манојловић — 05 ÐÐ 2008, 12:51
Naravno da cu dobro razmisliti...Vec jesam...Polako, ali sigurno ostavljam prave prijatelje oko sebe...
Ali prijatelje koji su to zaista. Ne cmizdravce ili podlace koji razmisljaju samo o tome kako da me koriste...ne...
Аутор selenche — 16 ÐÐ 2008, 21:10