ЗВЕЗДАНИ ГРАДОВИ

Лик у огледалу

Генерална — Аутор selenche @ 18:58

Непознати лик у огледалу...

Већ дуго га посматрам. Није страшан. Жалостан је, тих.

Покушавам да схватим шта се дешава у његовој глави.

Има мистериозне очи. Пуне туге. Сузе се скупљају у угловима небеско плавих очију. Тако бистре сузе. Бистре попут најчистијег мора. У њима можете видети све. Сву бол, тугу, патњу. Може се наћи и по који трачак среће и наде.

Али лик нема никакав израз. Усне су тако мирне и праве.

У лику се само осећа тешка депресија.

Бес. Бол. Туга.

А ја већ сатима посматрам лик у огледалу.

Раније је ту била весела девојчица. Потпуно весела и опуштена. Увек је имала две преслатке црне плетенице.

Сада су те дуге плетенице исечене на танке нити. Потпуно слепљене.

Шта се догодило са малом, несташном, безбрижном девојчицом?

То нико не зна.

Сем лика у огледалу.

А он је нем.

И никада неће проговорити.

Вероватно.


Лутка од порцелана

Генерална — Аутор selenche @ 17:40
Волела сам једну лутку. Била је мала, мајушна. Често сам је у наручју држала. И била је од порцелана. Једног дана сам је случајно испустила. Крхи, сјајни порцелан се расуо у ситне делове. Трудила сам се да је сакупим, да је поново саставим. Али, нисам успела. Ипак су неки делови заувек били изгубљени. Сакрила сам је. Нисам више носила лутку. Сви су мислили да сам одрасла. Али нисам. Једно мало дете било је заувек затворено у мени. Тихо сам јецала сваке ноћи. И нико није знао. Онда сам упознала тебе. И нисам више плакала. Јер сам сваке ноћи замишљала да си поред мене, да тебе грлим. Лутка је тада пала у заборав. Обавијена велом таме. Постала сам твоја лутка. И ти си ме чувао, мазио, као ја своју лутку. Онда си ме испустио. Можда намерно, можда не. Али и ја сам се распала у ситне делове. Моје срце је пукло на више делова и расуло се по целом Београду. Ти се ниси ни сагао да ме сакупиш. Да покушаш поново да ме саставиш. Моји делови и даље леже расути по целом граду. И чекају боље време под звезданим небом. Можда ће их неко сакупити. Можда ће ме неко поново саставити. Али ја никада више нећу бити цела...

Честитамо!

Генерална — Аутор selenche @ 17:37
Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.co.yu и можете почети са блоговањем.

Powered by blog.rs