ЗВЕЗДАНИ ГРАДОВИ

Седим на зидинама Калемегдана. И овај пут, као и сваки други, посматрам црвене нијансе залазећег сунца. Размишљам о претходним данима. 

Све бих дала да их поново проживим. Све исплакане сузе, сваки осмех, сваку свађу и сваки сан. Све.

Срећна сам. Иако сам помало збуњена. Све се брзо десило.

Све се тако брзо завршило.

А било је лепо.

Било је прелепо вече. Хладан ваздух парао ми је плућа, а ја сам ипак стајала у мајици на бретеле напољу...Јер мене је грејала љубав.

Те вечери појавиле су се искре које су учиниле да се почне да гори велики пламен љубави. Бар у мени.

За њега не знам. Нисам сигурна. Никада нисмо причали о томе...Можда ми је чак и лепше да живим у оваквом незнању. Бар сам срећна...