ЗВЕЗДАНИ ГРАДОВИ

Сваки сан престане... Неки полако, неки брзо. А мој сан се само прекинуо. Чак се није ни завршио...

Сви имамо пријатеље. Али, да ли су нам сви они заиста прави пријатељи?

Мени су говорили да је прави пријатељ онај који је уз тебе када год ти је лоше, када не знаш шта ћеш са животом...

А таквих људи је око мене било много. Превише.

А онда сам после много борби са самом собом и тешким животним путевима пуних трнја, оштрог камења и чврстих зидова, створила слику свог најбољег пријатеља, правог пријатеља.

То није било ко. То је особа коју волиш сваког момента свог живота. То је особа која може осетити твоју бол или радост сваки пут, ма колико били удаљени једно од другог. И излечи ти и најдубље ране срца само својим присуством. Прави пријатељ је ту да ти каже истину, ма колико она болела. Ту је да би те загрлио када ти је најтеже иако ти покушаваш да искалиш сву своју бол и бес на њему. Да ти каже по неку лепу реч, неки комплимент. И да те изненади неким лепим гестом...И никада, али НИКАДА не би причао о теби иза твојих леђа. Рекао би ти све у лице...

Да, можда изгледа као особа са којом би провела цео свој живот... Али, не... Није...

То је само прави пријатељ...

У мом животу постојала је таква особа... Некада давно...

Док није изговорио речи које су проболе моје срце оштрицом зарђалог ножа... Моја крв је сада отрована његовим речима... Лека нема, а бол је јачи и продорнији од било ког другог бола... Те змије отровнице, те подле речи, изговорене од особе којој сам веровала никада неће побећи... Заувек ће ме подсећати на рану у срцу...

Али једном сам се опекла. Два пута се нећу играти са ватром...

А можда је ипак требало да верујем Милошевим речима...

"Пут је тежак онолико колико нама треба да ојачамо. У животу те нико неће поштедети препрека нити обавеза које си сама себи наметнула. Научи да живиш са тим или изгуби рат. Битка је већ готова, а ти излазиш као победник. Но, рат је тај који треба да те брине... И људи који се боре против тебе... Сама си их бирала, сама их и отерај... Само прави пријатељи остаће увек уз тебе, па чак и кад их будеш терала..."

Непознати лик у огледалу...

Већ дуго га посматрам. Није страшан. Жалостан је, тих.

Покушавам да схватим шта се дешава у његовој глави.

Има мистериозне очи. Пуне туге. Сузе се скупљају у угловима небеско плавих очију. Тако бистре сузе. Бистре попут најчистијег мора. У њима можете видети све. Сву бол, тугу, патњу. Може се наћи и по који трачак среће и наде.

Али лик нема никакав израз. Усне су тако мирне и праве.

У лику се само осећа тешка депресија.

Бес. Бол. Туга.

А ја већ сатима посматрам лик у огледалу.

Раније је ту била весела девојчица. Потпуно весела и опуштена. Увек је имала две преслатке црне плетенице.

Сада су те дуге плетенице исечене на танке нити. Потпуно слепљене.

Шта се догодило са малом, несташном, безбрижном девојчицом?

То нико не зна.

Сем лика у огледалу.

А он је нем.

И никада неће проговорити.

Вероватно.

Волела сам једну лутку. Била је мала, мајушна. Често сам је у наручју држала. И била је од порцелана. Једног дана сам је случајно испустила. Крхи, сјајни порцелан се расуо у ситне делове. Трудила сам се да је сакупим, да је поново саставим. Али, нисам успела. Ипак су неки делови заувек били изгубљени. Сакрила сам је. Нисам више носила лутку. Сви су мислили да сам одрасла. Али нисам. Једно мало дете било је заувек затворено у мени. Тихо сам јецала сваке ноћи. И нико није знао. Онда сам упознала тебе. И нисам више плакала. Јер сам сваке ноћи замишљала да си поред мене, да тебе грлим. Лутка је тада пала у заборав. Обавијена велом таме. Постала сам твоја лутка. И ти си ме чувао, мазио, као ја своју лутку. Онда си ме испустио. Можда намерно, можда не. Али и ја сам се распала у ситне делове. Моје срце је пукло на више делова и расуло се по целом Београду. Ти се ниси ни сагао да ме сакупиш. Да покушаш поново да ме саставиш. Моји делови и даље леже расути по целом граду. И чекају боље време под звезданим небом. Можда ће их неко сакупити. Можда ће ме неко поново саставити. Али ја никада више нећу бити цела...

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.co.yu и можете почети са блоговањем.